Centar za političko osnaživanje

Ko smo mi

Centar za političko osnaživanje sprovodi aktivnosti na osnaživanju - obrazovanju i osposobljavanju, svih ljudi i građana u oblastima koje im omogućavaju uspešno uključivanje u politički život ili povećanje kvaliteta političkog angažmana. Kada kažemo osnaživanje, mislimo na sticanje znanja, na edukaciju, na ciljane treninge i zato su naše usluge koncipirane tako da su dostupne i namenjene svima. Nova, moderna, i pre svega razumljiva politička edukacija je potrebna svima i neophodna je za formiranje nove misli i delovanja u zajednici. 

Naša ideja o političkom osnaživanju nastala je na paradoksu sa kojim se suočavamo poslednjih godina, a odnosi se na neverovatan porast značaja politike u našim životima i opadanja interesovanja za politiku i odbacivanja bilo kakvog učenja o njoj. Taj paradoks prisutan je kako u narodu, tako i u političkim strankama i na svim nivoima vlasti. Svedoci smo sve veće apatije, letargije i nedostatke konretne svrhe i ideje koja bi nas vodila u našim političkim angažovanjima. Potrebno je vratiti pojedincu smisao i poverenje u suštinu političkog života.

Kome možemo da donesemo korist?

  • Nezavisno od toga žele li da se kontinuirano ili profesionalno bave aktivizmom ili politikom, svi pripadnici nekog društva trebali bi da steknu osnovna znanja i veštine nužne za te delatnosti. Zašto? Zato što ako se mi ne bavimo politikom, ona se bavi nama. U sferi politike se donose zakoni i drugi propisi koji su obavezujući za sve nas, u njoj se donose odluke o alokaciji našeg novca i njegovom utrošku koji mora biti u svrhu ostvarivanja najviših mogućih standarda naših života.

    Svaki roditelj može doći u situaciju da se planira ili sprovodi reforma obrazovanja koja šteti interesima njegove dece. Svaki student bilo koje nauke ili umetnosti može doći u tu situaciju promenama u visokom školstvu. Svakom poljoprivredniku javna vlast može ugroziti prirodno okruženje nužno za njegovu kvalitetnu proizvodnju ili promeniti pravila tržišta u korist njegove konkurencije bez obzira na kvalitet njegove proizvodnje. Svi smo mi izrazito zavisni od odluka u oblasti zdravstva, socijalnog i penzionog osiguranja, tržišta rada, bezbednosti…

    Pri zaštiti naših interesa u ovim i ostalim oblastima neće nam pomoći čak ni praćenje medijskih informacija o politici ni glasanje na periodičnim izborima ako ne umemo da „dešifrujemo“ te informacije (ko su zainteresovani akteri, kakvi su im motivi, namere i uzajamni odnosi, ko je tu kome saveznik a ko protivnik…) i da razgraničimo za koga mi to glasamo (ko je nadležan za koju oblast, kolika su mu ovlašćenja, koje je propise dužan da poštuje i kako se oni donose…).

    Zato ni načelno „apolitične“ osobe nemaju privilegiju da to zaista i budu ako žele da efikasno zaštite i ostvare svoje interese i vrednosti.

  • Neki među nama žele da aktivno kontrolišu, iniciraju i usmeravaju društvene i političke procese, istovremeno ostajući van pozicije formalnih nosilaca zakonodavne i izvršne vlasti. To su građanski aktivisti, koji mogu delovati na najrazličitijim poljima društva, okupljajući se oko različitih interesa i vrednosti.

    Nevladine organizacije mogu delovati na zaštiti i razvoju dece i omladine, starijih osoba, osoba s posebnim potrebama, nacionalnih, verskih rasnih, rodnih i ostalih manjina, na zaštiti životne sredine, prirodne i kulturne baštine, životinja. Sindikati se bave zaštitom socijalnih i radnih prava zaposlenih u različitim sektorima i granama privrednih i drugih delatnosti, strukovna udruženja unapređenjem profesionalnih standarda i postignuća, a zadruge zaštitom interesa proizvođača različitih roba ili pružalaca različitih usluga. Verske zajednice se bave propovedanjem svojih učenja i zaštitom prava na veroispovest svojih pripadnika, kao i humanitarnim i kulturnim aktivnostima, dok etnički utemeljene organizacije štite pravo svojih pripadnika na upotrebu jezika i pisma i na očuvanje tradicije i unapređenje kulture.

    Bez obzira na ovu šarolikost njihovih polja delovanja, objedinjuje ih potreba da čak i više nego ostali ljudi u njihovom društvu poznaju institucionalni okvir u kome deluju i alate koji im stoje na raspolaganju (referendum, narodna zakonodavna inicijativa, kampanje, protesti…), kao i sektorske politike koje se sprovode na njihovom polju interesovanja i aktere s kojima imaju srodne ili suprotstavljene interese, te da savladaju pregovaračke i veštine medijskih i drugih javnih nastupa. U ovu ciljnu grupu se moraju uvrstiti i novinari, jer su oni već po prirodi svog posla svojevrsni građanski aktivisti, ili barem imaju ogromnog uticaja na svako od polja kojima je građanski aktivizam usmeren.

  • U svakom društvu postoje i ljudi koji žele da na najneposredniji način učestvuju u donošenju i sprovođenju zakona i politika, bilo kao članovi i funkcioneri političkih stranaka ili kao nezavisni kandidati. Naš Institut posebno podržava sve one koji žele direktno da se uključe u politiku, te postanu kandidati na izborima i za njih imamo posebne programe kako da pobede na izborima, ali i kako da spremni započnu svoje mandate i politike u praksi. Naše edukacije pripremljene su za kako za one koji svoje funkcije obavljaju volonterski, tako i za one koji se profesionalno bave politikom i to na svim nivoima vlasti.

    Nezavisno od toga kojoj kategoriji pripadaju, oni se mogu uspešno baviti politikom samo ako dobro poznaju politički sistem: vertikalnu podelu vlasti (podela ovlašćenja između viših i nižih organa vlasti, od lokalne samouprave, preko sub-državnog nivoa vlasti u nekim zemljama, državnog nivoa sve do Evropske unije u zemljama članicama i kandidatkinjama), horizontalnu podelu vlasti (podela ovlašćenja između zakonodavne i izvršne vlasti, kao i njihova međuzavisnost u različitim sistemima), unutarstranačke sisteme (ustrojstvo i način funkcionisanja stranaka kao ključnih aktera političkog života), izborni sistem (institucionalni mehanizam za transponovanje glasova birača na personalni sastav izabranih organa vlasti), političke scene (broj, odnos snaga i međusobni odnosi stranaka i koalicija unutar izabranih organa vlasti, kao i fluktuacija broja glasova koje dobijaju na različitim nivoima i u različitim krajevima), „politički kompas“ (sistemi vrednosti i ideja koje zastupaju različite stranke i drugi politički akteri, njihov uticaj na izbornu snagu i koalicioni kapacitet) i drugo.

    Naravno, zavisno od ličnih profesionalnih interesovanja, politički akteri moraju poznavati i odgovarajuće sektorske politike barem u meri u kojoj je to nužno za građanske aktiviste, a to važi i za veštine pregovaranja i medijske i ostale javne nastupe. Svi ovi segmenti znanja se uglavnom trebaju sticati ne samo na nivou sopstvene političke zajednice već u komparativnoj perspektivi, barem u smislu njihove primene na nivou EU. U ovu ciljnu grupu se takođe moraju uvrstiti i novinari, jer praktično svaki sadržaj koji oni objave ima nekakvog uticaja na neku od grana politike.

    Posebna su ciljna grupa Instituta stručnjaci i uspešni pojedinci iz različitih oblasti nauke, biznisa, umetnosti i drugih oblasti bez ranijeg političkog iskustva, koji su shvatili da se moraju politički angažovati zarad ostvarivanja širih interesa, ali se tek po ulasku u zakonodavne ili izvršne organe suočavaju sa nepoznavanjem funkcionisanja institucija, kao i dinamike sprovođenja politika i njihovih efekata. Ti ljudi ulaze u veliki rizik da njihove najbolje namere i izrazita kompetentnost u određenim oblastima postanu žrtve inercije sistema, te da se njihov potencijalno izvrstan politički angažman prekine usled razočaranja i neostvarenih očekivanja, ili da se prepuste toj inerciji i time izgube svoju političku izvrsnost, ili da njihove dobre odluke ne budu valjano predstavljene najširoj javnosti, što dovodi do gubitka popularnosti. Zato je među ciljevima Instituta i pružanje usluga takvim političarima, radi uštede njihovog dragocenog vremena i energije i obezbeđivanja trajnosti njihovog političkog angažmana.

Kontaktirajte nas

Poštujemo vašu privatnost.